Oligosaharidi u majčinom mleku

Zaštitni učinak majčinog mleka oseti se ne samo tokom dojenja nego i kasnije u toku razvoja bebe. Odrasle osobe koje su bile dojene kao deca uživaju viši stepen zaštite od hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes ili visoki krvni pritisak. Divno je što vi kao majka dojenjem bebe možete uticati na razvoj bebe i zdravlje svog deteta, ne samo sada, nego i za budućnost najboljom hranom za bebe, majčinim mlekom?

Majčino mleko najbolja je hrana za bebe i pravo je blago obdareno neslućenim svojstvima i ovde ćete saznati zašto.

Reći ćemo vam više o jednoj od njegovih komponenti - oligosaharidima u majčinom mleku. Poznati su oko 100 godina, ali naučnici su ih pomno proučavali tek poslednjih deset godina, jer su uprkos njihovom svojstvu da razvijaju imunitet kod beba, dugo bili gotovo nepoznati.

Zašto su oligosaharidi majčinog mleka toliko važni?

Doprinose razvoju imunog sistema deteta, što je izuzetno važna uloga jer nakon rođenja ovaj prirodni sistem odbrane novorođenčadi nije u potpunosti funkcionalan.

U crevima se nalazi 70-80% komponenti imunog sistema novorođenčeta, uključujući i mikrobiotu, odnosno ,,korisne" bakterije. Oligosaharidi u majčinom mleku imaju važnu ulogu u ishrani beba, zbog svog izrazito selektivnog delovanja služe kao hrana samo za „dobre“ bakterije.

Oligosaharidi u majčinom mleku utiču na sazrevanje crevne flore, brinući o nežnom trbuhu deteta. To je moguće negovajem i stvaranjem korisne crevne flore (bifidobakterije i laktobacili) u crevima deteta.

Oligosaharidi u majčinom mleku dobijeni dojenjem štite od patogenih mikroorganizama (mikroba koji mogu uzrokovati bolesti), sprečavajući njihovo pričvršćivanje na površinu crevne sluznice i izazivajući negativne učinke na detetov organizam.

Oligosaharidi u majčinom mleku takođe podržavaju razvoj detetovog mozga koji je izrazito intenzivan u prvim godinama života.

Jesu li oligosaharidi specifični za majčino mleko?

Oligosaharidi nisu specifični samo za dojenje i majčino mlijeko, oni takođe mogu biti sintetičkog i biljnog porekla, kao što su GOS i FOS, ali njihova struktura i uloga koju imaju u zdravlju, razlikuju se od oligosaharida u majčinom mleku.

Do danas je u majčinom mleku identifikovano oko 200 različitih oligosaharida koje beba dobija dojenjem, čiji su učinak na zdravlje bebe i stručnjaci opsežno proučavali. Utvrđeno je da su od 200 oligosaharida najzastupljeniji 2'-FL, DFL, LNT, 6'-SL i 3'-SL.