Razvoj čula ukusa kod bebe

Da li je ljubav prema određenim ukusima urođena ili stečena osobina? Stručnjaci imaju različita mišljenja o ovom fascinantnom pitanju. Dete dolazi na svet sa određenom genetskom predispozicijom. Obožava slatkiše (to se može videti po njenom osmehu kada prvi put proba pire od jabuke), a mršti se kada osete kiseli ili gorak ukus. Međutim, ovaj tip čula ukusa je primitivan i prilično ograničen, i beba će ga definitivno razviti u procesu otkrivanja čvrste hrane. Čulo ukusa se stalno razvija, ali formiranje počinje tokom trudnoće.

Sve počinje unutar majčinog stomaka

Organ čula ukusa (papile ukusa i jezik) formira se veoma rano. Od petog meseca trudnoće fetus počinje da razvija svoje papile. U zavisnosti od toga šta majka jede, uči se da razlikuje različite ukuse: slatko, slano, gorko i kiselo. Neki istraživači veruju da se prve ukusne preferencije mogu prepoznati od ranog uzrasta. Jedna stvar je sigurna: ishrana majke utiče na ukus amionske tečnosti. Postoje i druge studije koje su pokazale da što je tečnost slađa, beba je više guta! Otuda i sklonost novorođenčeta ka svemu što je slatko već od njenog dolaska na svet!

Međutim, čak i ako je dete rođeno sa unapred određenim preferiranjem nekih ukusa, to ni izdaleka nije završen proces! Mišljenja bebe o tome šta joj se sviđa, a šta ne, menjaće se već tokom dojenja, dok proba različitu hranu kroz majčino mleko (ukus mleka se menja u zavisnosti od majčine ishrane) i posle tokom uvođenja čvrste hrane. Na prirodan način beba će malo po malo početi da gradi svoj lični ukus. Kakav odličan program!

Moj mali svaštojed

Baš kao i vi, vaša beba je takođe svaštojed: moramo da jedemo različitu vrstu hrane da bismo obezbedili potrebne hranljive materije. Ova sposobnost konzumiranja najrazličitijih vrsta namirnica, koja govori o našoj prilagodljivosti različitim prirodnim sredinama, nesumnjivo je jedan od razloga zašto se ljudi smatraju dominantnom rasom na zemlji. Međutim, mi takođe patimo od onoga što su neki naučnici nazvali paradoksom omnivora, naime: želja da otkrijemo nove namirnice nalazi se u sukobu sa željom da se zadržimo na onome što nam je poznato.

Dakle, neprestano nas vuče ideja traženja novih namirnica koje su dobre za nas i kojih ima u dovoljnim količinama, a pri tome smo svesnii rizika koje takve namirnice nose sa sobom (intoksikacija, itd.). Kao i mi, i vaše malo dete se koleba između radoznalosti i odbijanja! Ovo takođe objašnjava neofobiju hrane, neobičnu fazu koja se javlja oko druge godine, kada se čini da dete više nije zainteresovano za otkrivanje hrane i sistematično odbija svu novu hranu iz straha od nepoznatog. To je prolazna faza, kojom nije lako upravljati, ali je deo procesa psihološkog razvoja deteta i njegovog odvajanja, uključujući i vas! Dakle, budite strpljivi!

„Kada sam prvi put dala Andreju brokoli, način na koji se namrštio stvarno nas je nasmejao. Moj suprug i ja se još uvek smejemo kada se setimo tog trenutka! Morali smo da pokušamo više puta, pre nego što je počelo da ga jede sa osmehom na licu.“ Zato je dobro da detetu odjednom uvodite samo po jednu novu namirnicu i da pokušate više puta, sve dok je beba ne prihvati!

Mališa otkriva socijalno okruženje

Pošto smo mi svaštojedi, istovremeno smo i jedina rasa koja kuva svoju hranu (prvenstveno kako bi se uklonili određeni zdravstveni rizici), pa hranu iz njenog neobrađenog stanja pretvaramo u stanje primereno ljudskoj ishrani. Dok razvijaju svoje čulo ukusa i stiču nove navike, bebe će početi da usvajaju i specifične vrednosti društvene sredine u kojoj žive. U kontaktu sa prijateljima i porodicom mala deca će naučiti da prepoznaju (pa čak da steknu niz ideja o tome šta vole, a šta ne vole!) određenu hranu i da razlikuju ono što je jestivo od onog što nije. Na kraju, deca će obožavati određenu vrstu hrane sa regionalnim ili porodičnim konotacijama, bilo da su to kus-kus ili ćufte. Razvoj njegovog ukusa zaista čini sastavni deo socijalizacije deteta.

Ključni trenutak za razvoj ukusa vaše bebe (koji je počeo dok je beba još bila u majčinoj utrobi i nastavio se tokom dojenja) je kada počinje unošenje najrazličitijih namirnica i kreće proces njihovog razlikovanja. Ovaj osnovni proces učenja počinje od oko šestog meseca. Kako mogu da naučim svoje dete da razlikuje ukuse? U zavisnosti od namirnica koje sme da jede,svakog meseca uvodite razne nove namirnice. A izbor je ogroman! Zabavićete se dok ono proba različite nove ukuse i dok budete gledali različite reakcije vašeg deteta.

Isto tako, ne zaboravite, ako detetu pre početka faze neofobije hrane (obično oko 2. godine), ponudite raznovrsne namirnice, verovatno je da će dete nastaviti da prihvata novu hranu i tokom i nakon završetka ove faze. To je ideja koju vredi zapamtiti!

Ukusi: cela oblast novih senzacija

Praktično je da postepeno uvodite četiri osnovna ukusa (slano, slatko, gorko, kiselo), istovremeno naizmenično nudeći bebi različite senzacije u termičkom smislu (toplo, mlako, hladno), raznovrsne teksture (mekana/čvrsta, hrskava, penasta, baršunasta, i konzistencije koje mogu biti više ili manje guste), kao i vizuelne senzacije (na primer, hrana različitih oblika i boja). Polako, ali sigurno stimulišite dete i pobuđujete njegove papile ukusa. Tako će ono postati dete koje se lako prilagođava, postepeno prelazeći od malog potrošača do malog gurmana sa voljom da bira! Dakle, svim snagama napred do novih otkrića! Ovo putovanje je apsolutno fantastično, a vi ćete to vrlo brzo shvatiti!