Traži

Pelenu treba promeniti čim je zaprljana stolicom i redovno proveravati da li je mokra. Novorođenčad obično zahtevaju češće menjanje.

Pelena je verovatno premala ako teško zakopčavate trake, ostavlja duboke tragove, ne pokriva celu zadnjicu ili često curi. U tom slučaju pokušajte sa narednom veličinom.

Veća veličina obično može imati veći kapacitet, ali neće sprečiti curenje ako ne prijanja pravilno. Pelena koja je prevelika može ostaviti prostor oko nogu kroz koji tečnost može izaći.

Za noć izaberite pelene sa većom moći upijanja i zaštitom od curenja oko nogu i leđa. Važno je da model nije previše zategnut i da odgovara trenutnoj veličini bebe.

Promena može pomoći ako se crvenilo pojavilo nakon korišćenja novog modela ili ako pelene sadrže mirise i dodatke koji ne prijaju bebinoj koži.

Najbolje pelene za novorođenče odgovaraju njegovoj težini i građi, nežno prijanjaju oko pupka i nogu i dobro upijaju vlagu.

Plodni dani se mogu prepoznati po promenama kao što su prozirna i rastegljiva cervikalna sluz, blagi bol u donjem delu stomaka, porast bazalne temperature, povećan libido i osetljivost grudi.

Kod ciklusa od 28 dana ovulacija se najčešće javlja između 13. i 17. dana ciklusa, računajući od prvog dana menstruacije.

Plodni dani obično traju nekoliko dana. Najveća šansa za začeće je u danima neposredno pre ovulacije i na sam dan ovulacije.

Da. Stres može uticati na hormonsku ravnotežu i dovesti do odlaganja ovulacije ili poremećaja menstrualnog ciklusa.

Da. Kod nekih žena ovulacija prolazi bez vidljivih simptoma. U tom slučaju mogu pomoći testovi za ovulaciju, praćenje ciklusa ili konsultacija sa ginekologom.

Simptomi ovulacije najčešće traju jedan do dva dana, iako promene cervikalne sluzi mogu trajati duže.

Da. Mnoge bebe menjaju položaj, pomeraju ruke i noge ili se kratko okreću tokom sna.

Da. Plodni dani mogu postojati i posle 40. godine, ali se plodnost prirodno smanjuje sa godinama. Ako planirate trudnoću u ovom periodu, preporučuje se konsultacija sa ginekologom.

Da. Nemiran san je vrlo čest kod novorođenčadi i odojčadi. Tokom spavanja bebe mogu da se pomeraju, trzaju, ispuštaju zvuke ili kratko otvore oči između ciklusa sna.

Ne postoji tačno određeni uzrast. Neke bebe počnu da spavaju duže intervale već sa četiri do šest meseci, dok drugima treba više vremena.

Potrebe za snom menjaju se kako beba raste. Novorođenčad obično spavaju između 14 i 17 sati dnevno, dok bebe od šest meseci uglavnom spavaju oko 14 do 15 sati ukupno, uključujući dnevna spavanja.

Buđenje tokom noći je uobičajeno, posebno u prvoj godini života. Beba se može buditi zbog gladi, mokre pelene, potrebe za blizinom roditelja, nicanja zubića ili razvojnih promena.

Kratko plakanje, stenjanje ili ispuštanje zvukova tokom spavanja nisu neuobičajeni kod beba. Ako se beba brzo smiri i nastavi da spava, najčešće nema razloga za zabrinutost.

Redovna večernja rutina, prijatno okruženje za spavanje, razlikovanje dana i noći, prepoznavanje znakova umora i doslednost u svakodnevnim navikama mogu pomoći bebi da razvije zdrav ritam spavanja.

Regresija sna predstavlja privremeni period kada beba, koja je prethodno dobro spavala, počinje češće da se budi ili teže uspavljuje.