Traži

Istraživanja su pokazala da očeva ishrana utiče na genetsko zdravlje i metabolizam deteta.

Važno je prepoznati sopstvene potrebe i pronaći načine za opuštanje. Odmor i pozitivna energija omogućavaju kvalitetniji odnos sa detetom – jer dete oseća očev stres i preuzima njegove emocije.

Tri ključne tajne su: aktivno učešće u odgoju, uravnotežena ishrana i mnogo igre. Ove navike pomažu ocu da bude prisutan, zdrav i emocionalno povezan sa detetom.

Novorođenčad obično doji između 8 i 12 puta u toku 24 sata. Svaka beba ima svoj ritam, zato je važno pratiti znake gladi i dojiti na zahtev, bez strogo definisanog rasporeda.

Beba treba da bude okrenuta ka majci, sa bradom naslonjenom na dojku i širom otvorenim ustima.

Ako se jave bol, ranice ili zapušeni mlečni kanali, obratite se savetniku za dojenje ili lekaru. Pravovremeno savetovanje sprečava komplikacije i pomaže u održavanju pravilne laktacije.

Da.

Kontakt koža na kožu pomaže u regulaciji telesne temperature, podstiče dojenje i jača emocionalnu povezanost između majke i bebe od samog početka.

Majčino mleko sadrži savršen odnos proteina, ugljenih hidrata i masti i prilagođava se potrebama deteta kako ono raste.

Dojenje jača imunitet, smanjuje rizik od alergija, infekcija i digestivnih problema i podržava razvoj mozga i vida zahvaljujući masnim kiselinama DHA i ARA.

Dojenje podstiče lučenje oksitocina, koji pomaže materici da se brže vrati u prethodno stanje, smanjuje rizik od krvarenja i ublažava stres.

Oligosaharidi su posebne supstance u majčinom mleku koje hrane „dobre“ bakterije u crevima i time pomažu razvoj zdrave crevne mikrobiote.

Oligosaharidi podstiču rast bifidobakterija i laktobacila koji održavaju zdravu probavu. Sprečavaju vezivanje štetnih mikroorganizama za crevni zid i time smanjuju rizik od infekcija i upala.

Da, postoje i sintetički ili biljni oligosaharidi, poput GOS i FOS, ali se njihova struktura i efekat razlikuju od prirodnih oligosaharida u majčinom mleku.

Ne, tokom trudnoće nije potrebno jesti duplo više, već kvalitetnije.

Najbolji izbor su integralne žitarice, sveže voće i povrće, nemasno meso, riba, mleko i mlečni proizvodi sa malo masti.

Folna kiselina, gvožđe i jod su posebno važni. Folna kiselina sprečava razvojne nepravilnosti kod fetusa, gvožđe sprečava anemiju, a jod podržava rad štitaste žlezde i razvoj mozga deteta.

Da, preporučuje se umerena fizička aktivnost poput hodanja, prenatalne joge ili plivanja.

Najbolja priprema je informisanje – posmatrajte druge majke, pohađajte kurseve o dojenju i izaberite porodilište koje podržava kontakt majke i deteta odmah nakon porođaja.

Uravnotežena ishrana obezbeđuje sve hranljive materije potrebne za stvaranje mleka i oporavak tela nakon porođaja.

Vitamini i minerali podržavaju zdrav razvoj fetusa i pravilno funkcionisanje organizma trudnice.

Najvažniji su vitamini A, B, C, D i K. Nalaze se u mleku, ribi, jajima, povrću, voću i žitaricama.

Najvažniji minerali su gvožđe, kalcijum, jod, magnezijum, selen, cink i fluoridi.

Vegetarijanke i veganke često imaju potrebu za dodatnim unosom vitamina B12, gvožđa i folne kiseline, jer ih je teško uneti u dovoljnim količinama samo ishranom.

Mučnina i povraćanje u trudnoći uzrokovani su hormonalnim promenama, posebno povećanjem nivoa progesterona i estrogena.

Odmarajte sa blago podignutim nogama, završite tuširanje hladnom vodom od članaka ka butinama i nosite udobnu obuću bez potpetica.

Hemoroidi su česti zbog pritiska materice i zatvora. Povećajte unos vlakana i tečnosti, izbegavajte dugotrajno sedenje i lagano vežbajte.

Ako se simptomi poput jakih bolova, povraćanja, zatvora ili oticanja ne smanjuju uprkos promenama u ishrani i navikama, obavezno se obratite lekaru.

Tokom trudnoće telo prolazi kroz brojne promene — stomak se zaobljuje, grudi rastu, a koža i kosa menjaju izgled.