Bolest šaka, stopala i usta kod dece – simptomi i lečenje

Šta je bolest šaka, stopala i usta i kako je prepoznati?

Bolest izazivaju virusi iz grupe enterovirusa. Infekcija se lako širi među decom, posebno u vrtićima, igraonicama i drugim prostorima u kojima deca borave u bliskom kontaktu.

Bolest šaka, stopala i usta nije isto što i bolest slinavke i šapa koja se javlja kod domaćih životinja. Reč je o potpuno različitim bolestima, a ljudi veoma retko mogu dobiti životinjsku bolest poznatu kao slinavka i šap.
 

Koji su prvi simptomi bolesti?

Prvi simptomi mogu podsećati na običnu virusnu infekciju. Dete može imati:

• povišenu temperaturu;
• bol ili grebanje u grlu;
• smanjen apetit;
• umor i malaksalost;
• razdražljivost;
• pojačano balavljenje kod mlađe dece;
• odbijanje hrane i pića.

Simptomi se obično ne pojavljuju svi istovremeno. Temperatura i opšta slabost često prethode karakterističnim promenama u ustima i na koži.
 

Kako izgledaju promene u ustima?

U ustima se mogu pojaviti male crvene tačke koje se pretvaraju u plikove ili bolne ranice. Najčešće se nalaze na jeziku, unutrašnjoj strani obraza i desnima.

Zbog bola dete može:

• odbijati čvrstu hranu;
• piti manje nego obično;
• plakati tokom obroka;
• tražiti samo hladne napitke;
• pojačano balaviti;
• izbegavati gutanje.

Kod beba i male dece odbijanje tečnosti zahteva posebnu pažnju jer bolne ranice mogu povećati rizik od dehidratacije.
 

Kako izgleda osip na šakama i stopalima?

Osip se najčešće pojavljuje na dlanovima i tabanima, ali se može proširiti i na:

• prste;
• ruke i noge;
• kolena i laktove;
• zadnjicu;
• prepone i predeo pelena;
• područje oko usta.

Promene mogu izgledati kao ravne ili blago izdignute crvene tačkice. Neke se mogu pretvoriti u sitne plikove ispunjene tečnošću. Osip najčešće ne izaziva izražen svrab, ali plikovi mogu biti osetljivi ili bolni.

Plikove ne treba bušiti niti prekrivati agresivnim preparatima. Kožu treba održavati čistom i suvom, uz izbegavanje češanja i dodatnog nadraživanja.
 

Kako razlikovati bolest od ekcema?

Bolest šaka, stopala i usta obično se pojavljuje naglo, često zajedno sa temperaturom, bolom u grlu i ranicama u ustima. Osip je najizraženiji na dlanovima, tabanima i u predelu pelena i uglavnom prolazi zajedno sa infekcijom.

Ekcem i atopijski dermatitis češće izazivaju suvu, crvenu kožu koja svrbi i može se vraćati tokom dužeg perioda. Promene se mogu pojaviti na obrazima, pregibima ruku i nogu, vratu i drugim delovima tela.

Više o tome kako izgledaju hronične i ponavljajuće kožne promene pročitajte u vodiču o atopijskom dermatitisu i ekcemu kod beba.

Pedijatar treba da pregleda dete kada roditelji nisu sigurni da li je reč o virusnom osipu, alergijskoj reakciji, ekcemu ili drugom kožnom problemu.
 

Kako se leči bolest šaka, stopala i usta?

Ne postoji antibiotik koji leči bolest šaka, stopala i usta jer je izazvana virusom, a ne bakterijom. Kod većine dece infekcija prolazi spontano u roku od sedam do deset dana.

Lečenje je usmereno na ublažavanje bola i temperature, održavanje dovoljnog unosa tečnosti i omogućavanje detetu da se odmara.
 

Kako ublažiti bol u ustima?

Bolne ranice mogu otežati jelo i piće. Detetu možete ponuditi:

• hladnu vodu u manjim gutljajima;
• mleko ili napitke koje dete inače pije;
• jogurt;
• pasiranu ili mekanu hranu;
• mlake supe;
• hladne kašice;
• hranu koja se lako guta.

Izbegavajte veoma toplu, slanu, kiselu ili začinjenu hranu jer može dodatno iritirati ranice. Kiseli sokovi, uključujući sok od pomorandže ili limuna, mogu izazvati peckanje.

Ako dete ne želi da popije veću količinu odjednom, tečnost mu nudite često, u malim gutljajima.
 

Da li se mogu koristiti lekovi za temperaturu?

Lekovi za snižavanje temperature i ublažavanje bola mogu se koristiti samo u dozi koja odgovara uzrastu i telesnoj težini deteta, prema uputstvu pedijatra, farmaceuta ili proizvođača.

Deci ne treba davati aspirin zbog mogućnosti ozbiljnih neželjenih reakcija. Za preparate koji se nanose na ranice u ustima potrebno je prethodno proveriti da li su namenjeni uzrastu deteta.
 

Kako prepoznati dehidrataciju?

Roditelji treba da prate da li dete:

• mokri ređe nego obično;
• ima suve usne i jezik;
• plače bez suza;
• deluje neuobičajeno pospano;
• ima upale oči;
• odbija sve napitke;
• kod bebe ima duže suvu pelenu.

Ako dete zbog bola ne može da pije ili pokazuje znake dehidratacije, potrebno je obratiti se pedijatru.
 

Kako se bolest prenosi i kada posetiti lekara?

Virus se može preneti kapljicama prilikom kašljanja, kijanja ili govora, direktnim kontaktom, tečnošću iz plikova, stolicom zaraženog deteta i preko kontaminiranih igračaka, čaša, pribora za jelo i drugih površina.

Dete je obično najzaraznije tokom prve nedelje bolesti, ali virus može ostati prisutan u organizmu i nakon povlačenja simptoma.

H3: Kako sprečiti širenje infekcije?

Da biste zaštitili ostale članove porodice:

• često perite ruke sapunom i vodom;
• operite ruke nakon menjanja pelena;
• pomozite detetu da pravilno pere ruke;
• redovno čistite igračke i površine koje se često dodiruju;
• ne delite čaše, pribor za jelo i peškire;
• operite zaprljanu odeću i posteljinu;
• izbegavajte ljubljenje i bliski kontakt dok je dete bolesno;
• držite plikove čistim i nemojte ih bušiti.

Dete treba da ostane kod kuće dok ima temperaturu i dok se ne oseća dovoljno dobro za uobičajene aktivnosti. Povratak u vrtić treba uskladiti sa savetom pedijatra i pravilima ustanove.
 

Kada se treba obratiti pedijatru?

Potražite savet pedijatra ako:

• dete ne može da pije dovoljno tečnosti;
• mokri znatno ređe nego obično;
• temperatura traje duže od tri dana;
• simptomi se ne poboljšavaju nakon sedam do deset dana;
• dete je mlađe od šest meseci;
• dete ima oslabljen imunitet;
• osip izgleda neuobičajeno ili se brzo pogoršava;
• dete je izrazito pospano, razdražljivo ili teško reaguje;
• pojave se jaka glavobolja, ukočen vrat ili otežano disanje.

Komplikacije su retke, ali veoma mala deca i deca koja ne unose dovoljno tečnosti zahtevaju pažljivije praćenje