Prisustvo oca na porođaju

Trudnoća je događaj za oboje. Budući otac može biti prisutan tokom svake faze, od prve ekografije, sve do kurseva koji vas pripremaju za porođaj (posebno tokom sesija haptonomije), može učestvovati u pripremanju sobe za buduću bebu, izboru imena novorođenčeta ili jednostavno samo davati punu podršku budućoj majci. Apsolutno je prirodno ako i on želi da bude prisutan prilikom rađanja svog deteta. Svako ima slobodu da odluči kako će učestvovati u dolasku svoje bebe na svet.

Bitna uloga i lični izbor

Biti prisutan rođenju deteta, čuti njegov prvi plač, držati ga u naručju u prvim minutima njegovog života - to su trenuci koje neki očevi ne bi propustili nizašta na svetu. Mora se međutim imati na umu da ovo nisu trenuci koji se lako podnose. Strah zbog dileme kako se ponašati u situaciji kada partner doživljava porođajne bolove, pogled na krv, medicinske intervencije, stres, itd. Sve su ovo faktori koji možda nisu ranije bili razmatrani.

Sve zavisi od stepena osetljivosti konkretne osobe: nemate razloga da osećate krivicu! U svakom slučaju, smireni budući tata na hodniku je daleko bolji, nego onaj uspaničeni u sali za porođaj! U nekim slučajevima, sama majka možda ne želi da njen partner bude prisutan tokom porođaja.

Vreme kada je otac prisutan na porođaju

Njegova misija je da podrži buduću majku i fizički i psihički. To bi moglo značiti da joj pruži osećaj sigurnosti, da je masira, da joj skrene misli sa trenutka porođaja, da joj donese vodu i nešto za jelo - ukratko, da bude uz porodilju za razne sitne stvari, koje su ipak veoma bitne u tim trenucima! Otac nema obavezu da bude prisutan tokom čitavog procesa porođaja. Ako povremeno pauzira i izađe na svež vazduh to može biti korisno i za njega i za buduću majku.

Često se muškarci suočavaju sa promenljivim raspoloženjem svoje supruge; ona više ne podnosi da je dotiče ili se može ponašati verbalno agresivno. Sve je to normalno: žena je umorna, a bol i anksioznost će takođe osloboditi emocije. Često se taj uragan emocija usmerava ka budućem ocu! To znači da njemu pripada uloga pronalaženja savršenog balansa između prisutnosti i diskretnosti u isto vreme.

Prvih nekoliko minuta nakon što je beba rođena, otac igra aktivnu ulogu. U zavisnosti od procedure u bolnici i od lekara, otac može, ako želi, da preseče pupčanu vrpcu: sam akt je već po sebi simboličan. Međutim, on takođe može biti zadužen za prvo kupanje novorođenčeta i za njegovo prvo povijanje. Bilo da je otac prisutan ili ne kada beba stigne na svet, sam događaj prvog susreta sa novorođenčetom ostaje nezaboravan.
Svaki budući tata sam bira kako želi da doživi ovaj trenutak, i pamti ga čitavog života!