Ishrana bebe od godinu dana: Šta treba da sadrži jelovnik
Dodajte ovu objavu u favorite

Ishrana bebe od godinu dana: Šta treba da sadrži jelovnik

Članak
Kol. 18, 2025
3

Nakon navršene 1. godine, paleta namirnica koje mališan može konzumirati značajno se proširuje. Tako će mu biti dostupne gotovo sve namirnice koje konzumiraju i odrasli, uz nekoliko izuzetaka i uz napomenu da govorimo o zdravoj hrani (bez pržene hrane, suhomesnatih proizvoda, čipsa i brze hrane).

Dnevni jelovnik dece mora da sadrži proteine, ugljene hidrate (glukozu), lipide, vitamine, minerale i enzime, u količinama koje preporučuje pedijatar kako bi se obezbedio zdrav fizički rast i razvoj.

„Energetske potrebe treba obezbediti sa 4-5 obroka/dan sa 1-2 užine, u zavisnosti od deteta i energetskih potreba/obroka. Glavni obroci treba da sadrže namirnice iz najmanje 4 grupe, a užine iz najmanje 2-3 grupe.“ (Preporuka dr Mande)

Nakon nekog vremena, dete počinje da odbija neke namirnice, iskazuje svoje ukuse, a ishrana bebe od godinu dana zahteva strpljenje i takt.

Dnevni jelovnik bi trebalo da sadrži*: Integralni hleb i žitarice: 3-5 porcija (jedna porcija hleba, integralne testenine: 40-45 g); Povrće: 3 porcije (jedna porcija oko 40 g); Voće: 2-3 porcije (jedna porcija oko 60 g); Mleko ili mlečni proizvodi: 2-4 porcije (jedna porcija oko 100 ml ili 15 g za sireve); Meso: jedna porcija (oko 40g). Porcije su orijentacione. (Preporuke dr Andreee Mande)

Ponudite svom detetu veliku raznolikost namirnica kako biste mu razvili ukus za svežu i zdravu hranu.

  1. Proteini: jaja, pileće meso, grašak, sočivo, pasulj, neslani orasi i semenke (u početku pomešani sa voćem ili dodati u jogurt), mleko za malu decu, ili formula mleka posebno dizajnirana za uzrast mališana, sa optimalnim sadržajem proteina, ili jogurt.
  2. Ugljeni hidrati: Žitarice: kinoa, pirinač, kukuruz, proso, integralni hleb; Voće: jabuke, kruške, banane, breskve, šljive, kajsije, citrusi itd.; Lipidi: avokado, neslani puter, sir, hladno ceđena ulja, orasi i semenke.
     

Ne zaboravite da mu svakodnevno nudite nekoliko porcija povrća: brokoli, šargarepu, peršun, krastavce, paradajz, paprike, kupus, karfiol, spanać, zeleni pasulj itd.

Do druge godine života dolazi do značajnog razvoja mozga i svi procesi rasta i razvoja i dalje imaju ubrzan tempo, zbog čega treba posvetiti posebnu pažnju jelovniku koji vaš mališan ima svakodnevno.

Najčešći deficiti koji se javljaju kod dece su*: Deficit joda - Prevencija: Konzumiranje obogaćene hrane – obogaćene jodom (so, hleb); Deficit gvožđa - Prevencija: Konzumiranje hrane obogaćene gvožđem, pravilna diverzifikacija (meso, riba), obogaćena hrana – obogaćena gvožđem (mleko, žitarice); Deficit vitamina D - Prevencija: Konzumiranje hrane sa vitaminom D (Nacionalni program profilakse), izlaganje suncu, obogaćena hrana vitaminom D (mleko, žitarice); Deficit esencijalnih masnih kiselina - Prevencija: Konzumiranje hrane sa omega-3, omega-6, ARA, DHA, obogaćena hrana sa omega-3, omega-6, ARA, DHA (LC-PUFA).

Obratite pažnju i na rizik od gojaznosti koji se sve češće javlja u Rumuniji. Potrebno je obezbediti unos energije i proteina koji odgovara uzrastu, u skladu sa nacionalnim smernicama, kao i konzumiranje mlečnih formula sa niskim sadržajem proteina. (Prema dr Mihaeli Oros)

Ishrana bebe od godinu dana i tokom prve tri godine života ima veliki uticaj na zdravstveno stanje deteta tokom celog života. Stoga je neophodno posvetiti posebnu pažnju izborima koje donosimo u vezi sa hranom naše dece u ovom periodu.